Komisiju EU trese “rudarska groznica”!! Želi da otvori put velikom, industrijskom rudarstvu širom Evrope a i šire. Napravili su plan da proizvedu još više automobila kako bi evropski proizvođači automobila i velike rudarske kompanije mogle da ostvare ogromne profite. Svoj plan su proglasili „zelenim“, nadajući se da niko neće videti šta se krije iza toga.
Zajedno sa lobijem rudarske industrije[1], EU je sastavila listu od 34 kritične sirovine potrebne za takozvanu energetsku tranziciju[2] i označila 16 od njih„strateškim“[3]. Zatim su kreirali zakon kako bi se njihovo iskopavanje odvilo brzo. Pod nazivom Zakon o kritičnim sirovinama[4], Evropski Parlament i evropski ministri industrije bi trebali da mu daju zeleno svetlo do kraja godine.
Savremeni rudnici su veoma razlikuju od onoga što mnogi misle. To su velike industrijske operacije koje sve više raseljavaju čitave zajednice, uništavaju velike površine poput šuma ili poljoprivrednog zemljišta i zagađuju vodu i vazduh, stvarajući gigantske naslage toksičnog otpada. Oslanjaju se na upotrebu ogromnih količina toksičnih hemikalija za preradu koje mogu, i u nekim slučajevima već jesu, iscurele u Prirodu, tako uzrokujući dugotrajnu štetu[5]. Rudarstvo zarad „zelene“ tranzicije nije ništa drugačije od ovoga. Baš naprotiv, opasnije je nepogode kao što su bujične poplave i suše izazvane klimatskim promenama postaju sve izraženije, čineći ih češćim i težim za kontrolisanje.
Svesni da će novi moderni rudnici izazvati otpor pogođenih zajednica i građana, EU i velike rudarske kompanije su se spremile za to. Njihov predloženi zakon nameće proces za ubrzano izdavanje dozvola i ograničava učešće javnosti i pravo na pravično suđenje[6]. Ako ovo postane zakon, novi rudnici mogu biti proglašeni od „strateškog značaja“, što bi značilo kršenje ljudskih prava i prava Prirode, lokalnih zakona i eksproprijaciju zajednica koje žele da zaštite svoju okolinu. Projekti bi takođe mogli biti sertifikovani neobavezujućim šemama sertifikacije koje direktno krše međunarodne sporazume.[7] I kao da ovo već nije bilo dovoljno, Komisija EU može da doda nove materijale na listu, kada to bude smatrala potrebnim.
Prava lokalnog stanovništva i starosedelačkih zajednica i Prava Prirode ugrožena rudarenjem su najvažnija za pravednu energetsku tranziciju. Zajednice i ljudi moraju reći svoje; uključujući njihovo pravo da kažu Ne![8] Tranzicija koja se ne bavi neodrživom potrošnjom u Evropi i ne daje prioritet smanjenju proizvodnje[9], ograničenju privatnog bogatstva i drugim rešenjima koja nisu u oblasti rudarstva, ne može se ozbiljno nazvati zelenom[10] ili smatrati ekološkom politikom.
A šta je sa Prirodom do koje nam je stalo? Zakon ne isključuje da zaštićena područja kao što su predeli Natura2000 ili duboko more i Arktik mogu da postanu mesta rudarenja. Rudarstvo nikada ne bi trebalo da se desi u područjima koja su zaštićena, u vlasništvu zajednice ili se smatraju svetim mestima[11]. U trenutku kada je suštinska Priroda, kao što je voda, ugrožena zarad profita preduzeća, svi treba da se zabrinemo!
Ali sve još nije izgubljeno. Zajednice i građanke i građani širom Evrope i Latinske Amerike koji su već suočeni sa sumnjivim predlozima za rudnike preobučene u „zeleno“ ustaju da zaustave ovu novu “rudarsku groznicu”! Oni se čvrsto drže ovog pravca, ali ako mi želimo da zaustavimo ovaj Zakon, treba da nas je mnogo i da budemo glasni.
Imamo plan. Sledećeg proleća građani EU će izaći na birališta kako bi izabrali novi EU Parlament. To znači da su poslanici zainteresovani da nas slušaju. Ovo je naša šansa. Ako im danas kažemo da želimo da odbace Zakon o kritičnim sirovinama, šaljemo jasnu poruku da želimo da osiguraju da ljudska i prava Prirode neće biti kršena zarad gigantskog industrijskog rudarenja.
Oni imaju šansu da odbiju zakon ili rizikuju da ih to košta sledećih izbora.
Potpišite peticiju i obavestite ih da želite da vidite zaista poštenu tranziciju u kojoj se ljudi i Priroda stavljaju ispred profita i rudarstva. Sada je vreme.
